Utisci sa internacionalnog kampa u Šopronu u Mađarskoj

Szia! Hello! Dzień dobry! Привет! Šalom! Ćao! Samo su neki od pozdrava koje smo mogli da čujemo svaki dan svuda oko nas dok smo se šetali kroz kamp. Zamislite samo – 2600 učesnika kampa iz cele naše divizije (pola Evrope) i mnogo gostujućih država, uključujući Izrael, Mongoliju, Novi Zeland, Rumuniju, Rusiju, Saudijsku Arabiju, Ukrajinu, UAE i SAD! Ovaj kamp se održao 25.7.-1.8.2023. u Šopronu u Mađarskoj, a učesnici su bili najviše deca izviđačkog uzrasta (10-15 godina), zajedno sa svojim vođama i njihovim pomoćnicima i pomoćnim osobljem.

Kako je sve to počelo:

Naši Podgoričani (Vukovi) i Makedonci (Lavovi iz Negotino i Gofer iz Skoplja) su prvi krenuli dan ranije kako bi se pridružili ostalim putnicima iz Južne crkvene oblasti u Beogradu (Jaguari iz Jagodine, Orlovi iz Bora i Orion iz Beograda). Odatle smo se zajedno u gluvo doba noći sa 2 autobusa uputili prema Novom Sadu (Dabrovi iz Novog Sada i Labudovi iz Bačke Palanke), Vrbasu i Subotici (Veverice) gde smo pokupili ostale izviđače, a zatim – pravac Šopron. Iako smo bili puni kao brod noseći svu ličnu i izviđačku opremu (šatore, vreće za spavanje,…) i opremu za kuhinju i veliki šator, hvala Bogu, brzo smo prošli granicu i stigli u Šopron na kamp.

Bio je utorak 9h ujutro, odlično – sasvim dovoljno vremena da namestimo naš kamp i lične šatore i da budemo spremni za svečano otvaranje kampa u 19h… međutim… Vreme je bilo takvo da smo morali sve to da radimo pod kišom. Brzom akcijom tima za izgradnju i velikog broja izviđača koji su bili spremni da pomognu, uspeli smo da stavimo sve stvari na jedan suvi prostor, a odatle dalje i da krenemo sa izgradnjom kampa.

Mađarska unija, koja je bila domaćin ovog kampa, nas je istog dana ugostila time što su nam pripremili ukusni gulaš i neke poslastice. Hvala Bogu, i pored svih izazova uspeli smo da se spremimo i doteramo za svečano otvaranje kampa. Zastave Srbije, Crne Gore i Makedonije su se podigle na jarbolima zajedno sa ostale 23 zastave, što je označilo početak kampa. Dejan Stojković, vođa izviđača za Trans-evropsku diviziju je dao uvod i dobrodošlicu, a vođa mladih u Generalnoj Konferenciji, Busi Kumalo, je održao uvodno duhovno razmišljanje. U ostatku kampa svako veče smo imali pesme i duhovna razmišljanja koja je vodio Adam Hazel, pastor iz Norveške. Glavna poruka kampa je bila “Računaj na mene!” i svako veče vodila izviđače ka odluci da budu otvoreni za Božji poziv i da se odazovu na njega kada ga čuju.

U sredu smo dovršavali izgradnju šatora za kuhinju i okupljanje/trpezariju, a posle ručka smo pošli da se upoznamo sa ostalim izviđačima tako što smo se menjali sa značkicama koje je svaka unija pripremila. Narednih dana imali smo više blokova raznolikih aktivnost: Izviđači su mogli da nauče nove veštine i kupe našivke koji su svedočili o položenim veštinama. Takođe su imali prilike i da isprobaju razne aktivnosti, od sportskih, preko jahanja konja i penjanja po vertikalnoj steni, pa do raznih izazova ili pravljenja ručnih radova.

Iako smo do poslednjeg dana proveravali da li će država zabraniti pravljenje vatre, mislim da je velika količina kiše omogućila da smo mogli skoro svako veče da napravimo logorsku vatru u našem kampu. Tako smo i završavali svako veče – oko vatre, pevajući pesme uz gitaru, slušajući poučne priče i sa molitvom. Na sličan način smo i započinjali i svaki dan – nakon spremanja i fiskulture, imali smo na isti način jutarnje bogosluženje.

Od ostalih aktivnosti smo imali jedno veče prodaju naše domaće hrane koju smo pripremili u našem kampu (pohovane pite sa sirom). U nedelju uveče smo imali i internacionalno veče gde je svaka unija predstavila nešto iz svoje kulture. Poslednjeg dana na kampu smo imali i humanitarni vašar gde smo prodavali razne kuće radinosti, a deca su imala priliku i da plate za masažu, poslastice i učestvuju u raznim vašarskih aktivnostima. Sav prihod od tog vašara je išao za projekte hrišćanskih izviđačkih odreda u Ukrajini. Pre početka rata služba izviđača u Ukrajinskoj uniji bila je veoma razvijena sa oko 170 aktivnih izviđačkih odreda i nekoliko hiljada izviđača, što je nakon početka rata skoro potpuno stalo.

Iako je ovaj kamp bio namenjen za izviđače uzrasta 10-15 godina, i stariji izviđači su imali posebne aktivnosti, a jedna od njih je bila i celonoćni izazov. Zadatak im je bio da reše 8 zadataka iz različitih izviđačkih disciplina. Naš tim je u konkurenciji od 20-ak timova uspeo da prvi uspešno završi ceo izazov, vrativiši se u kamp u 6 ujutro.

I pored svih ovih interesantnih aktivnosti, po meni najlepši deo kampa je bio petak veče kada je bilo organizovano i krštenje. Tom prilikom 16 izviđača su odlučili da predaju svoj život Bogu. Nakon što su u svojim crkvama završili proučavanje tema za krštenje i dobili preporuku odbora, oni su doneli konačnu odluku da slede Hrista u zaista dirljivom ambijentu – okruženi sa 2600 svojih vršnjaka prihvatili su da slede Isusa i time ostavili lep primer. Uz moćni poziv pastora Adama, 133 izviđača su izrazili želju da se krste i još stotinak da žele da slede Isusa i da proučavaju Biblijske teme. Mnogi mladi i iz naše Unije su doneli te odluke – imajmo ih u molitvama i pružimo im podršku!

Subota je takođe bila posebna, nakon svečanog prepodnevnog bogosluženja i ručka, svi izviđači su pokušali da iskuse kako izgleda biti ograničen na neki način, nakon čega se ceo kamp pretvorio u Jerihon iz Isusovog vremena, jer se proneo glas po kampu da je neko video Isusa. Svi smo pošli u tom pravcu i na jednoj čistini svi su se sakupili kako bi slušali priče iz Jevanđelja po Luki 15, koje je govorio jedan glumac obučen kao Isus. Dok smo ga sledili u toj gomili zaista smo mogli da iskusimo kako je to moglo da izgleda pre 2000 godina. Zastali smo ispod jednog drveta na kojem je stajao Zahej koji je takođe odlučio da se pokaje i sledi Isusa, dok je svima delio “zlatne dukate”, vraćajući sve što je pokrao.

U utorak ujutro smo spakovali sve naše stvari u kofere a nezaboravne uspomene u naša srca da ih još dugo greju i podsećaju na nezaboravno vreme provedeno u Šopronu. Hvala Bogu, bezbedno smo se svi vratili kućama i preneli naše utiske našim roditeljima i drugaricama i drugovima. I mi u organizaciji smo ostali sa lepim utiscima a jedna stvar koju vidim da bi mogla biti bolja je da smo i mi uzrasta 10-15 godina, pa da to možemo da iskusimo u potpunosti. Moja želja je da se još mnoge crkve koje imaju decu odazovu i priključe Hrišćanskim Izviđačima, programu koji u našoj crkvi postoji već oko 100 godina, koji je jedinstveno osmišljen da pomogne našim najmlađima da skladno razvijaju celo svoje biće i rastu “… u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.”

Imajte u molitvi naše izviđače dok prolaze kroz uzburkano more ovog sveta kako bi našli sigurno svetlo kod Isusa. Ukoliko želite da se priključite izviđačima ili osnujete izviđački odred u vašoj crkvi, možete da nas kontaktirate na: kontakt@hriscanskiizvidjaci.org a mi ćemo se potruditi da vam pružimo neophodnu obuku i podršku da to i ostvarite.

David Šili

Vođa Hrišćanskog izviđačkog saveza